Atkinsova dijeta – jelovnik, dobre i loše strane

Dijete sa niskim ili nikakvim unosom ugljenih hidrata koristile su se za nagli gubitak kilograma još početkom 19. veka. Atkinsova dijeta stekla je popularnost šezdesetih godina 20. veka kada su bolesno gojazne osobe lečene u bolnicama. Lečnici su pokušavali smanjiti težinu pacijenata izbacivanjem ugljenih hidrata iz njihove ishrane kako bi lečili povezane bolesti.

Iako je popularnost ovog klasičnog plana ishrane s niskim unosom ugljenih hidrata i visokim unosom belančevina i masti u istoriji bila promenjiva, i danas ima veliki uticaj na mnoštvo sličnih dijeta.

Advertisements

Knjiga “Dr. Atkins New Diet Recolution“, objavljena početkom devedesetih godina 20. veka u veoma kratkom periodu je postala bestseller (najprodavanija) i počele su kružiti bezbrojne priče u medijima – neke povoljne, a neke ne. Najnoviji Atkinsov plan promoviše pet različitih prehrambenih “pravila”: visoku konzumaciju belančevina, vlakana, značajan unos vitamina i minerala, izbacivanje trans masti i niske količine šećera. Iako se uz plan dijete podstiče i fizička aktivnost, naglasak je na visokoproteinskom i niskougljenohidratnom režimu ishrane.

Pre pojave znanstvenih podataka, dijeta je lansirana u orbitu popularnosti kombinacijom interesa potrošača, dobro tempiranih marketinških strategija i promišljenog medijskog praćenja. Danas Atkinsova kompanija uz Atkinsovu dijetu podstiče i širok izbor brendiranih proizvoda, među kojima su namirnice i dodaci ishrani dizajnirani tako da se konzumiraju kao deo plana. Potrošači se mogu pretplatiti na klubove i internet stranice, s kojih mogu primati novosti, skidati recepte, učestvovati u diskusijama, čak i pohađati kurseve.

Niskougljenohidratni planovi ishrane pojavljivali su se pod raznim imenima i tokom godina su ih nudili razni promoteri. Njihov najpoznatiji zagovaratelj dr. Robert C. Atkins 1972. godine je objavio knjigu “The Atkins No Carbohydrate Diet”. Izvorna dijeta bila je izuzetno ograničena u izboru namirnica i kasnije je prilagođena tako da uključi voće i povrće. Nakon pada popularnosti i još nekoliko modifikacija obnovilo se i zanimanje potrošača, ali Atkinsova dijeta i danas je sporna.

Još jedna varijacija niskougljenohidratnog plana ishrane je South Beach dijeta, koja je nedavno stekla popularnost te sadrži voće, povrće, ograničene količine žitarica, a uključuje i prelazna razdoblja. Mnoge prekomerno teške i gojazne osobe provode niskougljenohidratnu dijetu kako bi se brzo rešile neželjenog viška kilograma. Iako je na početku većina tog gubitka voda, pruža dobar motiv za nastavak.

Danas su “Atkins” i “niskougljenihidrati” sinonimi za ograničenje unosa ugljenih hidrata i visok unos belančevina (obično uz visok unos masti) iz mesa, ribe i drugih izvora. U velikoj meri zahvaljujući belančevinama i masti, ova dijeta je široko prihvaćena jer se oni koji je provode osećaju zadovoljnima i sitima duže nego u slučaju ostalih dijeta.

Advertisements

Kako deluje Atkinsova dijeta?

Atkinsova dijeta preporučuje ograničen unos ugljenih hidrata tokom prvih nekoliko nedelja indukcijske faze, a nakon toga se postepeno uvode veće količine ugljenih hidrata. Tokom održavajuće faze su zbog količine lučenja inzulina dopuštene manje količine ugljenih hidrata. Ograničen unos ugljenih hidrata inicirat će stanje izgladnelosti u telu jer normalno funkcionisanje mozga, živčanog sistema i krvi zavise o glukozi iz ugljenih hidrata.

Kad se unosom hrane ne osigura minimum potrebnih ugljenih hidrata, da bi došlo do glukoze potrebne za energiju, telo pribegava vlastitim masnim zalihama i razgradnji belančevina iz mišića. Ostaci belančevina i masti razgrađuju se na ketone – otrovne sastojke koje iz krvi moraju izbaciti bubrezi. S obzirom da se te štetne materije izbacuju iz tela pomoću vode iz tkiva, može doći do dehidracije.

Atkinsova dijeta izaziva nagli gubitak kilograma, uglavnom zbog gubitka vode koju potroše bubrezi te delom zbog sagorevanja masti. Da bi se gubitak vode sveo na najmanju mogu meru i učinkovitije izbacivali ketoni, savetuje se povećana konzumacija vode.

Dugoročno istraživanje Atkinsove dijete pokazalo je najveći gubitak težine u ranoj fazi, bez značajnih razlika u gubitku težine između niskougljenohidratnih i niskomasnih dijeta na kraju jedne godine. Provodite li Atkinsovu ili sličnu dijetu, zapamtite da niskougljenohidratne dijete većinom kratko traju. Kad se provode zbog ekstremne gojaznosti, to bi trebalo činiti pod nadzorom lekara ili stručnjaka za dijetalnu ishranu. Nadzor stručne osobe je ključan za kontrolu dehidracije i ketoze.

Obično se preporučuje da niskougljenohidratne dijete traju tri do četiri nedelje, jer duži period može uzrokovati ozbiljne popratne pojave.

Advertisements

Prednost i mane Atkinsove dijete

Kompanija Atkins promoviše čitav asortiman proizvoda koji su usklađeni s planom, ali nisu neophodni za njegovo uspešno provođenje. Atkinsova dijeta u početku izaziva nagli gubitak težine i može biti efikasna pri kretanju na bilo koji režim gubitka kilograma.

Kratkoročna istraživanja osoba na dijeti pokazala su visoke razine sitosti, privremeno poboljšanje rizika lipida ili stabilnosti razine glukoze u krvi, određeni gubitak telesne masti i uštedu telesnih belančevina. Nema rezultata istraživanja za period nakon godinu dana provođenja dijete. Budući da je teško biti na ovoj dijeti tokom dužeg perioda, teško se dolazi do podataka i nema informacija o dugoročnim posledicama ove dijete.

Pre nego počnete sa Atkinsovom dijetom važno je razmotriti moguće posledice:

  • Dehidracija: gubitak vode tokom dužeg perioda štetno je za telo.
  • Gubitak kalcijuma: tokom dužeg perioda kosti postaju krhke, što bi moglo ubrzati osteoporozu
  • Problemi s bubrezima: moguća je pojava stresa ovih organa zbog napora pri izbacivanju ketona iz telesnih sistema.
  • Razine ketona u krvi: njihova prisutnost izaziva preveliku proizvodnju mokraćne kiseline, što povećava verovatnost za razvoj gihta (bolno oticanje zglobova) i bubrežnih kamenaca.
  • Probavne teškoće: Nedostatak vlakana iz namirnica poput celih komada žitarica, povrća i voća može poremetiti regulaciju probavnog sistema i neizravno prouzrokovati zatvor, divertikulozu i druge crevne tegobe.
  • Promene lipida u krvi: podaci ukazuju na kratkoročno poboljšanje lipoproteina male gustine (LDL), holesterola i triglicerida, ali nije poznato išta o dugoročnim posledicama.
  • Ograničen izbor namirnica: Dosadna prehrana mogla bi izazvati vraćanje izgubljene težine nakon završetka dijete.
  • Osećaj uskraćenosti: mnogim je osobama nemoguće smanjiti unos, a kamoli sasvim izbaciti pirinač, hleb, žitarice, testo, voće i slatkiše.

Da li je ovo dijeta za vas?

S lekarom bi se svakako trebali posavetovati adolescenti, osobe sa poremećajem rada bubrega, srca ili krvotoka i osobe s posebnim zdravstvenim tegobama.

Nova verzija Atkinsove dijete preporučuje 30 minuta vežbe dnevno (poput aerobika i dizanja tegova), posebno kad dođe do zastoja u gubitku kilograma.

Važni saveti

Tokom dijete obavezno:

  • Pijte puno vode
  • Birajte nemasno meso i ribu
  • Jedite puno povrća
  • Redovno odlazite na lekarske preglede

Jelovnik za Atkinsovu dijetu

PONEDELJAK

  • Doručak: Mešani noćni sok, jaja ili slanina, sir, kafa ili čaj.
  • Međuobrok: Brokoli i karfiol s topljenim sirom.
  • Ručak: Pečena govedina, mahune, mrkva, zelena salata.
  • Međuobrok: Grickalice od sira.
  • Večera: Pržena riba, tikvice, crvena paprika, Cezarova salata.

UTORAK

  • Doručak: Sok od paradajza, mrkve i paprike, šunka, paradajz, gljive, kafa ili čaj.
  • Međuobrok: Celer, puter od kikirikija.
  • Ručak: Teleći kotlet, grčka salata, tikvica na žaru, mahune.
  • Međuobrok: Sveži sir, breskve.
  • Večera: Špargla, slanina, zelena salata.

SREDA

  • Doručak: Sok od španaća i paradajza, omlet sa dimljenim lososom, kfa ili čaj.
  • Međuobrok: Sir mocarela, paradajz.
  • Ručak: Povrće na žaru, biftek sa sirom, zelena salata.
  • Međuobrok: Kukuruzna tortilja, sir.
  • Večera: Slatko-kisela piletina na žaru, mešano povrće, salata.

ČETVRTAK

Advertisements
  • Doručak: Krastavac, sok od celera i jabuke, paradajz i jaja na kukuruznoj tortilji, kafa ili čaj.
  • Međuobrok: Sos od paradajza i celera, štapići od sira.
  • Ručak: Mešano povrće, Cezarova salata, tunjevina s orasima.
  • Međuobrok: Namaz s maslinama i pasuljem.
  • Večera: Pečenja jagnjetina, pečena tikvica, slanina, feta sir.

PETAK

  • Doručak: Sok od mrkve, kajgana s mirođijom (kopar) i dimljenim lososom, kafa ili čaj.
  • Međuobrok: Mrkva, brokuli i karfiol, sos od sira.
  • Ručak: Goveđa supa s kukuruzom, salata, mešani orasi.
  • Međuobrok: Pileći ražnjići.
  • Večera: Pečena piletina, prokelj, španać na mleku.

SUBOTA

  • Doručak: Tikvice, crvene paprike, sok od marelice, pečena jaja i panceta, kafa ili čaj.
  • Međuobrok: Španać na turski način s povrćem.
  • Ručak: Riblji štapići sa začinima, pečeno povrće.
  • Međuobrok: Dimljeni losos.
  • Večera: Svinjski odresci s roštilja, salata od rotkvica, zelena salata.

NEDELJA

  • Doručak: Sok od trešnje i jabuke, slanina i šparoga, kafa ili čaj.
  • Međuobrok: Sir mocarela, paradajz.
  • Ručak: Salata od svinjetine i breskve, patlidžan.
  • Međuobrok: Omlet sa šunkom, lukom i paprikom.
  • Večera: Ćevapi na žaru, salata od grejpa.

Slične dijete:

PODELITE ILI POŠALJITE PRIJATELJIMA
Advertisements
Advertisements

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *