Proteinska dijeta: Smršajte do 2 kg sedmično bez gladovanja

Proteinska dijeta je jedna od onih dijeta kojih se pridržavamo, a nismo gladni. Razlog je to što su glavne namirnice proteini. Može se konzumirati hrana puna proteina, ali su ugljeni hidrati strogo zabranjeni.

Dijete predstavljaju određeni način ishrane. Dijete ne moraju da budu sinonim za gladovanje. Ljudi se odluče na neku dijetu ili iz estetskih ili iz zdravstvenih razloga.

Advertisements

Lepo je spojiti obe ove stvari, odnosno držati dijetu na zdrav način. Odnosno pridržavati se određenog režima ishrane koji će činiti naš organizam i telo lepim, spolja i iznutra.

Postoje dijete koje odmah daju rezultate, a ima i onih čiji rezultati dolaze malo kasnije. Zavisno od toga na koji način želimo da držimo dijetu i na koji način želimo da izgubimo kilograme, odlučićemo se za neku od dijeta.

Jedna od dijeta koja je veoma delotvorna jeste proteinska dijeta. Ovu dijetu je izmislio čuveni doktor Tran Tien Čan koji se danas smatra najboljim stručnjakom iz ove oblasti.

Kao i sve dijete i ova dijeta ima svoje dobre i loše strane. Dobre strane su što nećemo biti gladni i telo će imati energiju da nesmetano obavlja svoje svakodnevne aktivnosti. Loše strane su što kao i svaka druga dijeta može dovesti do narušavanja zdravlja, zavisno od toga na koji način je primenjujete.

Dobro se informišite o svim pozitivnim i negativnim stvarima dijeta koje želite da počnete da držite.

Advertisements

Kako deluje Proteinska dijeta?

Držanjem proteinske dijete prolazite kroz tri faze. U prvoj fazi smete da unesete samo 20g ugljenih hidrata dnevno. Ova faza traje 14 dana i za vreme te faze se gubi 1 do 2 kg u toku jedne nedelje, tako da možete izgubiti i do 4 kg.

Kako se ne unose masti, telo mora da crpi energiju iz postojećih i tako se masno tkivo počinje razlagati.

U ovoj fazi se smanjuje unos masti i ugljenih hidrata maksimalno, takoreći se unose samo proteini tako da je organizam jak i ne oseća glad.

Druga faza se bazira na dovođenje tela u željeni izgled. U ovoj fazi se polako povećava unos ugljenih hidrata od 15 do 40 g dnevno. Smanjuje se unos čistih proteina.

Treća faza, ništa manje važna, dovodi organizam u stanje da smatra ovaj način ishrane normalnim i da održava određenu kilažu bez jo-jo efekta.

Advertisements

Postiže se tako što se u ovoj fazi unosi više ugljenih hidrata, do 60 g dnevno i organizam se adaptira. Posle ove faze možemo se hraniti normalno ali uvek treba da vodimo računa da ne preterujemo ni u čemu i da nam zdravlje bude na prvom mestu.

Mora se praviti pauza kada je ova dijeta u pitanju jer velika količina proteina koji se konstantno unose u organizam može preopteretiti bubrege i jetru. Ljudi koji imaju probleme sa bubrezima i jetrom ne bi trebali pre konsultacije sa lekarom ni da počinju da je se pridržavaju.

Najbolji je savet sa lekarom u svakom slučaju i za svakog ko želi da počne sa dijetom.

Dok se telo ne navikne na neku dijetu moguće su glavobolje i malaksalost, da vas ne iznenadi i ne uplaši takvo stanje.

Morate da budete spremni na te posledice, ali one ne traju dugo pa nema potrebe da se demorališete, ako ste rešili da izgubite kilograme ne odustajte.

Proteinska dijeta prednosti i mane

Prednosti dijete

Proteini su bogati amino-kiselinama. Postoje esencijalne i neesencijalne amino-kiseline. One telu daju energiju i regenerišu kožu, kosu, nokte. Značajne su za formiranje mišića, funkciju unutrašnjih organa.

Zahvaljujući njima jača se imunološki sistem organizma. Ako se na pravilan način drži ova dijeta, veoma dobro utiče na celokupan organizam.

Proteinska dijeta je korisna jer održava organizam jakim, jača imunitet organizma, jer ovaj način ishrane proizvodi anti tela koja brane organizam od raznih bolesti i toksina. Isto tako se gube masnoće, a mišićna masa se formira.

Najbolji efekat daje ako se kombinuje sa vežbama. Zapravo svaka dijeta zahteva i određenu fizičku aktivnost. Bez fizičke aktivnosti i vežbanja nema zdravlja, a i kilogrami se teže gube.

Bitna je i dijeta i vežbanje. Ako ne možete da vežbate svaki dan onda bi bilo poželjno da to bude bar tri puta nedeljno. Potrebna dnevna doza proteina iznosi 0,8 g po kilogramu težine. Odraslim ljudima i fizički aktivnim to je i dosta veći broj.

Hrana koja je bogata proteinima je meso, riba, jaja, mleko i neke vrste sira, ne smeju se konzumirati sve vrste sira, mahunarke, soja.. Kako je meso osnovna namirnica ove dijete moramo biti pažljivi sa količinom unosa ako želimo na zdrav način doći do željene težine.

Mesne prerađevine u principu možete koristiti ali savet vam je da izbegavate iz razloga što one dodatno opterećuju jetru i bubrege. Bolje jedite konkretno meso, naravno da je bolje da jedete grilovano ili bareno nego prženo.

Pravim gurmanima je ukusnije prženo, ali želje su jedno a zdravlje je nešto sasvim drugo, pa vi odlučite. Različite studije imaju različite preporuke unosa proteina po telesnoj masi, kreću se od 0,7 do 1,6 g po kilogramu telesne mase.

Advertisements

Budite umereni u količini obroka i ne morate se strogo pridržavati u gramima. Ljudi imaju različite potrebe i ne može se ništa precizno definisati baš u gram. Jedna šnicla veličine ljudskog dlana sigurno će biti dovoljna za jedan od obroka prilikom držanja ove dijete.

Uz to možete dodati salatu po mogućnosti bez ulja i vaš obrok će biti kompletan. Uveče možete jesti orašaste plodove ali u ograničenim količinama.

Ako ste neko ko voli užine toga u ovoj dijeti nema, ali morate se nečega odreći da biste postigli svoje ciljeve.

Nedostaci dijete

Da ne bi došlo do nekih loših efekata treba pažljivo da unosimo proteine. Proteini mogu biti biljnog i životinjskog porekla. Ako unosimo previše proteina životinjskog porekla može doći do raznih oboljenja.

Dolazi do povećanja negativnog holesterola, a onda on bude uzročnih raznih oboljenja. Moguća oboljenja su bolesti srca i moždani udar kao i osteoporoza.

Ako koristimo proteine biljnog porekla možemo neutralisati posledice koje prouzrokuju proteini životinjskog porekla. Oni čiste zidove arterija i sprečavaju da dođe do začepljenja.

Takođe povećavaju nivo pozitivnog holesterola, a smanjuju nivo negativnog holesterola. Proteini biljnog porekla su dosta zdraviji od proteina životinjskog porekla, ali ako se oni unose u neograničenim količinama, takođe mogu biti opasni.

Advertisements

Sa druge strane, proteini životinjskog porekla sadrže sve aminokiseline (kojih ima 23) i zato se oni nazivaju kompletnim proteinima, dok proteini biljnog porekla sadrže amino kisleine ali u znatno manjem broju pa se stoga nazivaju nekompletnim proteinima.

Ishrana kompletnim proteinima je bolja. Možemo zaključiti da je teško izvagati šta i kako je najbolje. S toga je dobro izvagati i nakon toga napraviti meni kojeg ćete se pridržavati kako bi ste stavili na vagu koliko kojih proteina uneti u organizam.

Na šta treba paziti

Problem koji se još može javiti prilikom držanja proteinske dijete jeste to što se ne unosi voće i ako se unosi to je u malim količinama. Voće koje se može koristiti u ovoj dijeti jeste banana.

Voće je bogato vitaminima i ako ga ne unosimo dovoljno našem organizmu će faliti vitamina. Morate na vreme početi sa unosom vitamina kroz tablete.

Organizmu vremenom počnu da nedostaju vlakna i dolazi do problema zatvora. Ovo je još jedan problem koji nastaje kao posledica ne korišćenja voća u dovoljnim količinama.

Ljudi kojima su obroci bazirani na konzumiranju voća u većim količinama sigurno da ne mogu da drže ovu dijetu. U kasnijim fazama se u ishranu dodaju i voće i po neki kreker za doručak.

Nije ovo najzdraviji način ishrane, ali pravilnim kombinovanjem proteina biljnog i životinjskog porekla možete doći do zdravije varijante. Mogući problem koji se može javiti je i proces ketoze.

Advertisements

Zapravo to je normalan proces koji se odvija u organizmu. Kada unosimo proteine u organizam bez ugljenih hidrata organizam da bi stvarao energiju počinje da koristi masti i tako se zapravo i gubi kilaža.

Problem nastaje ako to traje duži vremenski period jer prilikom ovog procesa se stvaraju ketoni. Kada se ketoni nagomilaju u krvi ona postaje kisela i ovo stanje se naziva ketoacidoza.

Da ne bi došlo do dehidratacije organizma neophodno je uzimati dosta tečnosti. Tečnost je važna inače a pogotovo kada smo na ovom režimu ishrane.

Proteinska dijeta šta se sme jesti?

Zabranjene namirnice

Namirnice koje nikako ne smete koristiti tokom držanja proteinske dijete su hleb, testenine, krompir, meso se sme koristiti ono i jeste glavna namirnica ove dijete ali nikako ne smete jesti pohovano meso, pohovano meso je zabranjeno prilikom držanja ove dijete.

Ne možete jesti pohovano meso i misliti da će dijeta uroditi plodom jer neće.

Lešnik i kikiriki su namirnice koje takođe ne smete koristiti kao i sve druge grickalice, jer su one pune masti i ugljenih hidrata. Čokolada, šećer i sladoled je nešto što će vam sigurno nedostajati ako ste ljubitelji slatkiša.

Advertisements

Sir je namirnica koja jeste mlečnog porekla ali se prilikom ove dijete ne preporučuje, postoje neke vrste sireva koje možete koristiti, ali ne sve. Samo sir sa niskim procentom masti.

Kao što smo već rekli namirnice koje su zdrave ali ih sada ne možete jesti je voće.

Moraćete da ga izbacite dok držite ovu dijetu, odnosno dok ste na ovom režimu ishrane. Voće se polako uvodi tek u kasnijim fazama kada ste već postigli željeni izgled i nastojite da ga održavate.

Dozvoljene namirnice

Namirnice koje se koriste prilikom držanja dijete su sve vrste mesa, spremljene na sve načine izuzev pohovanja. Pohovano meso je strogo zabranjeno, ali ako možete izbeći prženo biće samo plus u vašoj dijeti.

Jaja su takođe dozvoljena namirnica.

Koriste se sve vrste povrća izuzev onih koje sadrža velike količine skroba. U kasnijoj fazi ove dijete od voća se konzumira banana. Može se koristiti maslinovo ulje.

Od napitaka se konzumira nezaslađena limunada, kafa bez šećera, mleko sa niskim procentom masti.

Proteinska dijeta iskustva

Iskustva korisnika proteinske dijete su razna. Neki su prezadovoljni dijetom i nikada im se kilogrami više nisu vratili.

Neki su pak držali dijetu i nije se pokazala tako delotvorno kako su zamislili ali se nisu strogo pridržavali pravila ove dijete. Postoje oni koji su držali dijetu i morali su da prekinu iz zdravstvenih razloga.

Najbolje bi bilo pre početka dijete uraditi kompletnu analizu da se vidi da li je organizam spreman na ovakav način ishrane.

Najbolje je posavetovati se sa doktorom. Mnogi drže ovu dijetu više puta jer su zadovoljni rezultatima ali im se kilogrami ipak vrate.

Odnosno nisu nikada poslednju fazu dijete sproveli na pravi način da ne bi dolazilo više do vraćanja kilograma odnosno jo jo efekta. Neko ko voli da jede, i to da jede puno mesa, ova dijeta je najlakša.

Kada se u poslednjoj fazi dijete dodaju ugljeni hidrati potrebno je da se organizam navikne na taj način ishrane.

Ova dijeta je delotvorna i nema te osobe koja nije izgubila kilograme zahvaljujući ovoj dijeti. Problem je što mnogi nakon postignutih rezultata ne dovedu dijetu do kraja na pravi način.

Potrebno je dovesti organizam u stanje da je normalno da koristi i ugljene hidrate a da se telesna težina ne vrati.

To se postiže postepenim unošenjem ugljenih hidrata u završnoj fazi dijete. Veoma važna stavka je fizička aktivnost odnosno vežbanje. Bez toga dijeta ne može biti delotvorna u potpunosti.

Nakon poslednje faze potrebno nastaviti da se hranimo raznovrsno ali ne previše obilno.

Proteinska dijeta jelovnik

Ako ste raspoloženi da počnete sa ovom dijetom napravili smo vam meni za sedam dana, dok ne bude napravili sopstveni po vašim sklonostima a u okviru dozvoljenih namirnica.

Dan 1.

  • Doručak: Napravite omlet od belanaca kako biste smanjili unos holesterola. Znači u omlet od tri belanceta dodajte pola glavice luka i malo seckane paprike.
  • Ručak: grilovana piletina (200g), salata od zelene boranije
  • Večera: 200g na pari kuvane ćuretine sa brokolijem.

Dan 2.

  • Doručak: Pečene pileće grudi sa keljom
  • Ručak: Riba po ukusu, mešana zelena salata sa maslinovim uljem
  • Večera: Ćureće grudi na pari (100g)

Dan 3.

  • Doručak: Losos sa spanaćem
  • Ručak: Grilovane pilće grudi sa žutom paprikom
  • Večera: 1 do 2 jagnjeće šnicle na žaru spremljene, kuvani brokoli i spanać

Dan 4.

  • Doručak: Kajgana ali od dva cela jaja i dva belanceta, paradajz, krastavac
  • Ručak: Barena junetina sa salatom po želji
  • Večera: Na kineski način spremljeno mešano povrće i uz to piletina, možete dodati maslinovo ulje, ali ne više od kašike i zelena salata

Dan 5.

  • Doručak: Ćureće grudi sa avokadom i krstavcem
  • Ručak: Grilovani gambori (200g) sa salatom od paradajza
  • Večera: Pileće belo meso sa paradj salatom

Dan 6.

  • Doručak: Grilovan filet bakalara sa tikvicama
  • Ručak: Ćuretina (200g) sa zelenom salatom
  • Večera: Biftek sa barenim brokolijem i boranijom

Dan 7.

  • Doručak: Grilovano povće
  • Ručak: Piletina sa šparglom i zelenom salatom
  • Večera: Grilovano pačije grudi bez kožice i brokoli

Od pića je dozvoljena neslađena kafa, limunada, mleko i nekad ceđeni sok, ali ne preterivati.

Budite vitki, lepi, privlačni ali zapamtite da je zdravlje uvek na prvom mestu.

Slične dijete:

PODELITE ILI POŠALJITE PRIJATELJIMA
Advertisements
Advertisements

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *